Novosti

26.10.2010.
David Albahari
Utisci sa Bejahada 2010
Fotogalerija Bejahad 2010

Ovogodišnji Bejahad, jednaesti po redu, ostao mi je u pamćenju kao jedan od najboljih do sada. Program je bio izuzetno kvalitetan i bogat; dolazak grupe italijanskih Jevreja je predstavljao lepu najavu dalje "internacionalizacije" Bejahada; prisustvo mlađih naraštaja je bilo ohrabrujuće; dok je prisustvo starih, proverenih Bejahadovaca predstavljalo, kao i uvek, melem za dušu.

Da se razumemo, svako kulturno okupljanje koje bi na isto mesto i u isto vreme dovelo umetnike i intelektualce poput Vlade Veličkovića, Zlatka Boureka, Predraga Matvejevića i Miljenka Jergovića, te muzičare poput Davida Gazarova, Boška Petrovića i čudesne izraelske grupe "Idan Reichel Project“ predstavljao bi veliki trenutak u kulturi jedne zemlje. A imena koja sam naveo obuhvataju samo deo učesnika u ovogodišnjem programu! Bejahad je od samog početka postavio visoke standarde – kakvi su i morali biti za program nazvan "kulturom do zajedništva“ – ali poslednjih nekoliko godina Bejahad samom sebi postavlja izazov dosezanja sve višeg i višeg kvaliteta programa.

Bejahad je u početku imao težak i važan zadatak: da obnovi, ojača i sačuva kulturno zajedništvo jevrejskih zajednica sa prostora nekadašnje Jugoslavije. U periodu pokidanih veza, nesigurnh granica, otežanih putovanja i ekonomskih nedaća, ta je uloga bila važnija od svega ostalog. Situacija se u međuvremenu promenila, veze su obnovljene, putovanja olakšana, pa je sasvim prirodno da se i Bejahad menja i traga za novim oblicima rada. Uveren sam da je očuvanje kulturnog stvaralaštva naših zajednica i dalje u središtu interesovanja organizatora Bejahada, ali me takođe privlači ideja o Bejahadu kao festivalu evropske jevrejske kulture ili, bar, našeg regiona (koji obuhvata Srednju Evropu i Balkan).

Naravno, u svakoj kombinaciji mora da ostane mesto za Dan Izraela, koji zapravo predstavlja neku vrstu pregleda onoga što su u Izraelu ostvarili, ili još ostvaruju, doseljenici iz naših krajeva. Ove godine to su, sa svojim zanimljivim predavanjima, bili Dan Reisinger i Mia Rajner, koji su kao autori, svako na svoj način, zainteresovani za likovno stvaralaštvo. Ali vrhunac izraelskog dana ipak je bio nastup grupe "Idan Raichel Project“ koji su izuzetno popularni u Izraelu, ali i drugde u svetu.

Dan posvećen jevrejskoj zajednici u Italiji doneo je takođe niz zanimljivih predavanja, kratkotrajnu izložbu fotografija i čudesan koncert Eveline Meghnagi i prijatelja. Za mene je to bio jedan od vrhunaca ovogodišnjeg programa. Drugi vrhunac bila je krajnje neobična i istovremeno izuzetno privlačna predstava "Jedini neuspjeh Adolfa H.“ u izvođenju Zagrebačkog pozorišta lutaka. Čudna, provokativna predstava koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim a pokreće hiljade pitanja. Lep način da se obeleži 80. godina Zlatka Boureka. Lutke u njegovoj predstavi su bile izvanredne.

Ono što je ponekad moglo da zasmeta je činjenica da su neki delovi programa održani pred veoma malim brojem slušalaca. Naravno, teško je uklopiti želju učesnika da kombinuju svoj godišnji odmor sa progamom Bejahada, pogotovo kada je program toliko bogat i traje celog dana. Sličan problem je postojao i u programu za mlade, i očigledno je potrebno da se pronađu neki novi modeli rada sa njima. Oni su odrasli u vremenu brze komunikacije i jos bržih slika, i treba – u dogovoru sa njima – pronaći šta ih, i na koji način, zanima.

Nekoliko učesnika je bilo dosta glasno sa svojim predlozima za preseljenje Bejahada u neko drugo mesto, tamo gde je lepša plaža, kako reče jedna od njih. Moj utisak je sasvim suprotan i Opatija mi sve više deluje kao idealno mesto za održavanje Bejahada. Na kraju krajeva, važno je da Bejahad opstane, a da li, i gde, na moru ili, možda, na kopnu, to je od manjeg značaja.

natrag